RAKETE NA VODU
Iako je prosecnom coveku tesko da zamisli raketu bez sagorevanja, ja moram da naglasim da je vrlo vazno da se zna da je raketni pogon zapravo reaktivni pogon za koji je bitna odrednica jedino to da bude autonoman u odnosu na okolnu atmosferu.
Drugim recima, svaki reaktivni pogon ( pogon koji silu potiska ostvaruje reakcijom mlaza) cije funkcionisanje nije u vezi sa okolnom atmosferom jeste na neki nacin raketni pogon.
Zbog ovoga je vrlo vazno znati da postoji jos citav niz raketnih motora koji uopste ne koriste sagorevanje kao tehniku oslobadjanja potrebne energije za stvaranje sile potiska.
Tako raketni motori jos mogu biti izmedju ostalog i:
1) Elektricni ( Koriste elekricnu energiju za povecanje temperature fluida umesto procesa sagorevanja)
2) Magnetni ili Jonski ( Koriste privlacnu silu za ubrzavanje jona kroz mlaznik)
3) Fotonski ( Svetlosni - koriste osobinu pritiska svetlosti kao posledice dvojne prirode elektromagnetnih talasa)
4) Hemijski ( Samo mesanje pojedinih materija moze izazvati burne promene agregatnih stanja dovoljne za raketni pogon)
5) Nuklearni ( Slican princip kao kod elektricnih osim sto je efikasnost daleko daleko veca).
Posto smo se malo osvrnuli na raznorazne mogucnosti reaktivnog pogona red bi bio da objasnimo i princip funkcionisanja rakete na vodu. Svima se verovatno bar jednom u zivotu desilo da se prilikom tusiranja prerano okupaju zato sto je prejak mlaz vode poceo da siba svuda okolo a tus poleteo i zavrsio u kadi prskajuci sve redom. Znaci, desava s eponekad da je sila reakcije mlaza vode veca od tezine tela iz koga istice i samim tim dovoljna da podigne to telo.
Raketa na vodu koristi identican princip osim sto kod nje nemamo mogucnost koriscenja vodovoda jer smo svedoci da tus ne moze daleko da odleti zbog creva kojim je vezan za zid.
Zbog toga, Vodena raketa koristi pritisak vazduha da bi proizvela isticanje vode kroz mlaznik motora. Naime, raketa se sastoji od trupa koji je otprilike do 1/3 zapremine ispunjen vodom. Iznad vode se nalazi 2/3 prostora u koji se uvodi vazduh. Ubacivanjem vazduha povecava se pritisak sve do onog momenta kada posebno podeseni cep na grlu mlaznika u odgovarajucem trenutku ne popusti i na taj nacin omoguci da pod pritiskom vazduha pocne veoma brzo isticanje vode kroz mlaznik.
Idealno za ovakvu raketu jeste koristiti polietilenske flase od gaziranih pica kao sto su FANTA, SCHWEPS i sl. Ove boce su inace jako otporne na visoke pritiske i po pravilu mogu da izdrze pritiske reda velicine 10 bara. Nase rakete na vodu rade na pritiscima izmedju 4 i 6 bara. Ako se zeli raditi sa pritiscima iznad 6 bara, potrebno je prvo testirati bocu na pritisak.
Flasa okrenuta naopako je uz male dorade pretvorena u raketu. Vrh rakete se pravi od neke druge flase ciji se deo zakaci na dno prve flase. U predelu grlica prve flase postavljaju se stabilizatori i to je to. Na donjim fotografijama mozete videti postupak proizvodnje jedne takve rakete koja je napravljena od boce Svepsa od od pola litra. Zbog toga smo je nazvali raketa :SWR 05.
18.08.2006 godine u Srbiji je prvi put poletela raketa na vodu, a 01.09.2006 godine na prvom drzavnom prvenstvu raketnih modelara Srbije i zvanicno prikazana:
Procitajte detaljno uputstvo za sastavljanje rakete.
Procitajte i nesto o raketi koja kao pogonsku materiju koristi Alkoholno sirce pomesano sa sodom bikarbonom !
Naravno, da rakete na vodu ne moraju biti ogranicene na ovako male dimenzije.Moguce je praviti ih od litarskih ili dvolitarskih plasticnih boca. Ja savetujem da se uzimaju boce gaziranih pica jer su te flase provereno otporne na visoke pritiske koji se svakako desavaju tokom transporta i tumbanja takvih flasa.
Moguce je praviti i jos vece rakete medjusobnim spajanjem vise flasa. U tom slucaju neophodno je napraviti kvalitetan spoj koji omogucava protok vazduha ( a u slucaju velikih raketa i vode) kroz citavu zaopreminu rakete. Drugim recima, mozemo imati neogranicen broj modula ( boca) ali zapremina rakete u koju se smasta pogonska materija mora biti jedinstvena.