Za one koji bi da se bave raketnim modelarstvom ili malo ozbiljnije raketnom tehnikom resio sam da u najkracim mogucim crtama prezentujem teorijske osnove na kojima pociva ova nauka.
Primetio sam da danas za razliku od proslih vremena ima dosta mladih ljudi koji se raketnom tehnikom bave u strogo zacrtanim okvirima u kojima postizu odlicne rezultate, ali bez potrebnih znanja kako bi im ti rezultati posluzili kao podstrek za neki sledeci visi nivo bavljenja raketama i raketnim pogonom. Na primer, konstruisanje sopstvenih raketa sa uvodjenjem nekih ideja koje ranije nisu koriscene.
Primetio sam takodje da se na takmicenjima koje danas organizuju klubovi po Srbiji veoma malo ili cak nimalo paznje posvecuje bezbednosti pri lansiranju raketa.
S obzirom da danas takmicarske rakete koriste motore najmanjih potisaka i dimenzija, donekle je smanjena mogucnost povreda, medjutim iako je pogibija iskljucena, gubitak oka ili neprijatne opekotine ipak mogu da se dese.
U vreme kada sam se ja kao klinac takmicio, pravile su se ozbiljnije rakete a apetiti mladih takmicara su bili veci, pa se i meni jednom desilo da sam iskusio eksploziju pune vrece raketnog goriva u rukama. Srecom, tada su nase medicinske ustanove takodje bile na visem nivou tako da danas vise nemam nijedan oziljak.
Zbog toga, ako imate nameru da se ozbiljnije bavite raketnom tehnikom ili raketnim pogonom, od izuzetne je vaznosti da se prvo dobro potkujete teoretskim znanjem kao i iskustvima onih koji su se time bavili pre vas.